Новембар 2022
9 новембра 2022 године у просторијама Удружења пензионера
Савезног МУП-а КОМИСИЈА ЗА ДРУШТВЕНЕ АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА
организовала је књижевно вече ФОЧА И ФОЧАНСКИ КРАЈ
у књигама Меленка Мише Тодовића који је до сада објавио 15 књига,
од тога 11 је посветио ширем завичају.
Присуствовали смо најпосећенијој књижевној вечери са више од 100 присутних љубитеља књижевностИ.
О списатељском делу члана Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије, говорили су еминентни научни и културни радници и познати новинари.
Доктор Мићо Цвијетић присутне је упознао са петотомном монографијом Заврш код Фоче, Челебићи, Заваит и Мештревац (2015), у којој су обрађени сви занимљиви подаци о крају у Републици Српској кроз коју пролази граница између Источног и Западног римског царства, која са мањим варијацијама траје до савремених времена. Место за које многи кажу да је отворени природни и историјски музеј под ведрим небом.
Универзитетски професор, дугогодишњи кустос Историјског музеја Србије и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина говорио је о Тодовићевом истраживачком раду и његовој књизи Адресар мртвих Фочана. Српске жртве у 20. вијеку, јединој књизите врсте на просторима Југославије, у којој аутор аргументовано, на бази изворних докумената, од којих се неки први пут објављују, објашњава велики број жртава свог народа, који се историјски нашао на месту преламања геостратешких интереса великих сила, почевши од римских до савремених времена. У времену свеопште ревизије историје, Тодовић се документима и истином супротставља таквим настојањима.
Познати новинар и некадашњи одговорни уредник Ревије 92 и више издања Вечерњих новости, Душан Миловановић, своје излагање је засновао на аналитичком пресеку свих Тодовићевих књига истичући да се аутор наметнуо као најпоузданији познавалац Фоче и фочанског краја. До сада је објавио највећи број књига на различите теме. Аутор је истовремено запажени енциклопедиста и лексикограф, аутор више од 50 одредница у прва три тома Енциклопедије Републике Српске (штампа четвртог је у току са више од 15 нових одредница). Од стручне јавности запажен је његов лексикографски рад на књизи Очи у очи–по Фочи.
Уредник у Службеном гласнику Борисав Челиковић у први мах истакао је Тодовићев истраживачки и неуморни дух, што потврђује његова књига Становништво фочанског краја кроз историју у којој писац биљежи историјат насељавања Срба, муслимана, католика и Јевреја. Тодовић је обрадио више од 3.000 породица и пратио њихово порекло, користећи најновија научна достигнућа и сазнања на основу ДНК испитивања гена.
Песник, романописац, члан Удружења књижевника Србије и председник Скупштине Удружења пензионера Савезног МУП-а Радиша Благојевић, који је водио књижевно вече, своје излагање је посветио племенитим настојањима аутора да се вољена област некада звана Заврш сачува од заборава, а са њом и обичаји, језик и традиција. Посебну пажњу заслужује чување изворног језика, који је слојевит, богат, чист и јасан. Не треба заборавити да је то шири простор који је Вук Караџић изабрао за основицу будућег српскохрватског језика. Вредност изворног српског језика је трајна и још увек сачувана од свих настојања мешања и миграција становништва и још више од непримереног насртаја савремених техничких достигнућа.
Успелу књижевну вече учинио је занимљивом и атрактивнијом Мирсад Шуман, певач изворних народних песама и севдалинки, од којих су неке везане за Фочу и фочански крај. Шуманово певање пресецано је громогласним аплаузима, а неки препознатљиви рефрени завршавани су хорски и на ногама. Шуман је, иначе, члан Удружења пензионера Савезног МУП-а.
Video zapis događaja
=============================================================================